Посматрајући фреске на западној страни југоисточнога и североисточнога стуба Архангелског сабора Московскога кремља, не можемо да се не запитамо о односима српских и руских земаља, нарочито истакнутих у време цара Ивана IV Васиљевича. Родоначелници Српске земље и династије Немањића, Свети Сава и Симеон Српски, сликани су паралелно са родоначелником византијске династије Палеолога, царом Михаилом VIII Палеологом. У фрескопису истога храма сачуван је и лик Светога кнеза Лазара Српскога. Иако је ово само један од примера српско-руских веза, он је парадигматичан за посматрање прожимања ових култура и традиција. Средњовековна књижевност није заостајала за тим везама, а цар Иван IV читао је у свом примерку Великога чти-минеја митрополита Макарија готово сву јужнословенску уметничку прозу пренесену у руским земљама до Макаријевога времена. Видимо да је Светосавски завет и Косовски завет руска култура препознала као главна обележја српског идентитета и културе. Тако се јасно види да се тежње Вука Исаковича и кретања Павла Исаковича у књижевној имагинацији Милоша Црњанског, иако представљају јединствени израз опредељености српскога народа, ипак настављају на широку подлогу живих веза и додира двеју култура. Изучавање националних књижевности и култура, њихово очување и представљање другим народима и културама већ је одабрано као образац у реализацији Школе србистике. Организовањем Четврте школе србистике показује се јасна опредељеност врхунским вредностима наших култура кроз академски и пријатељски дискурс. Радујем се што могу и ове године да се пријавим за учешће у Школи, која сасвим сигурно постаје значајна институција у српско-руским односима. Част ми је што сам својим излагањима бар мало допринео бољем упознавању средњовековне српске књижевности, која у оквирима општесловенске писмености представља све доминанте и специфичности српске културе. Јаке и живе везе, које сам ранијих година истицао приликом пријављивања за учешће у Школи, знатно су појачане, а на равни културно-историјских оквира испод Пишчевића, Милорадовића, Шевића, Вујића и других, лежи темељ веза српских и руских светих објављен светогорским звонима.
Небојша Ђорђевић